U momentu dok se ovaj tekst objavljuje, navijači Crvene zvezde čekaju još jedan evropski duel protiv slavnog rivala, Seltika. Pre nekoliko dana, stadion Partizana je bio ispunjen (ne računamo stolice koje predstavljaju zonu razdvajanja navijača) povodom večitog derbija.
Meridian sport ti daje BONUS DOBRODOŠLICE - do 6.500 RSD i dva dana igre bez depozita!
A pre tačno dve sedmice Srbija je usred Beograda izgubila 5:0 od Engleske.
Ovih dana sa velikim nestrpljenjem se očekuje početak Evrolige, novi izazovi za Crvenu zvezdu Meridianbet i Partizan, šta može ekipe Janisa Sferopulosa a šta tim Željka Obradovića…
A 6. septembra, Srbija je eliminisana u osmini finala Evropskog prvenstva od Finske.
U finalu Lige šampiona u vaterpolu igrao je Novi Beograd.
A krajem jula je Srbija, olimpijski šampion, ostala bez medalje na Svetskom prvenstvu.
Srećom, nekako se održava strast prema sportu u granicama ove zemlje, ali kalendarska 2025. nije mnogo pomogla u tom pogledu. Zapravo, ako se kao aksiom prihvata da uspesi reprezentacija vuku mlade prema sportu i privlače nove ambiciozne generacije („moja najveća pobeda je što sada neko dete sedi pored TV-a i želi da isto kao i mi osvoji medalju“, Janis Adetokunbo posle bronze na Evrobasketu) onda nastupi državnih timova Srbije nisu bili baš magnet za klince.
Od kada je došlo do odvajanja Crne Gore i Srbije, 2006. godine, nije se desilo reprezentacija u košarci, vaterpolu, odbojci i/ili rukometu ne osvoji barem neku medalju. Na tabeli koju vidite uključen je i fudbal, kao globalno najpopularniji sport, ali u njemu je standard uspeha u Srbiji drugačiji – jer za medalje ne znamo.
Najčešće su situaciju izvlačili vaterpolisti i odbojkašice, ne malo puta se priključivali košarkaši, odbojkaši i košarkašice… Dva izleta imali su rukometaši i rukometašice.
Ovaj tekst je posvećen timskim sportovima, ali bismo u celokupnu sliku mogli da uključimo i tenis, odnosno Novaka Đokovića. Jer, baš ovo je prva godina kada najveći teniser svih vremena nije uzeo Grend Slem ili – kao 2024. – olimpijsko zlato.
Prvu radost Srbiji doneli su vaterpolisti, 2006. godine, koji su u septembru osvojili evropsko zlato, premda su tada, primera radi, košarkaši istovremeno učestvovali kao Srbija i Crna Gora na Svetskom prvenstvu.
Sledeće godine su čast odbranili odbojkaši i odbojkašice, pa su opet vaterpolisti stupili na scenu, pa im se priključili košarkaši 2009, a onda ponovo odbojka i vaterpolo… Desile su se tada, 2012. i 2013. dve srebrne medalje u dve kategorije u rukometu, da bi potom ređali uspehe košarkaši i košarkašice, odbojkašice i vaterpolisti. Bilo je to maltene bez greške.
Tek su, godine 2022, odbojkašice morale da vade kestenje iz vatre. Ali, vatra je počela da peče, jer su košarkaši i vaterpolisti, iako se mnogo očekivalo od njih, završili na devetim mestima na evropskim takmičenjima.
Posle su usledila velika takmičenja za ekipu Svetislava Pešića, na Svetskom prvenstvu u Manili i Olimpijskim igrama u Parizu, praćena evropskim srebrom odbojkašica i veličanstvenim olimpijskim zlatom vaterpolista.
Ipak, posle velikog leta, desio se težak pad.
U ovom trenutku samo rukometašice mogu da spreče najgoru godinu u istoriji sporta u Srbiji. One nastupaju na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj i Holandiji, od 27. novembra do 14. decembra.
Na prošlom takmičenju nisu izašle iz grupe, na pretprošlom im je zamalo izmakao plasman u četvrtfinale, pre toga su bile šeste, 2017. su zauzele deveto mesto, pre toga bile eliminisane u osmini finala…
